ВИШЊИЋЕВА НАГРАДА за књижевност за српско говорно подручје 2022.
Жири за доделу „Вишњићеве награде“ за књижевност за српско говорно подручје одлучио је да овогодишњи добитник буде Ђорђе Нешић, књижевник из Сомбора, рођен у Бијелом Брду код Осијека.
Жири је радио у саставу: Славица Варничић, директор Народне библиотеке „Симеон Пишчевић из Шида, Срђан Малешевић, директор Културно образовног центра Шид и добитници ове награде: Благоје Баковић, књижевник из Врбаса, Мирослав Алексић и Селимир Радуловић, књижевници из Новог Сада.
Благоје Баковић је одлуку жирија образложио следећим речима:
“Песник Ђорђе Нешић припада самом врху савременог српског песништва. Он је истовремено песник културе и песник са дубоко укорењеним стаблом у национално тле из кога, на један модеран начин, шуми у крошњи најдивније мелодије српскога језика. Нешић пева чисту суштину, заодевајући је језичким привидима и чудима који, рекло би се, на лак и памтљив начин ослобађају и буде дубоке магнете језика. По том језичком умиљењу и прибраности, по несразмерно великој количини сугестивне моћи реченог, Ђорђа Нешића с пуним правом можемо сматрати господарем језика. Као мало ко од наших песника Нешић је умео и могао да у свега два терцета, у тих шест стихова, сажме сву трагику рата. А да та паклена слика, на тако малом језичком простору, не буде ништа мање потпуна од Илијаде и Одисеје. Јер Нешић поседује интуитиван осећај и самосвест да је уздрхталији и самљи од Бога, ко воће орезује и ко пише песме. Колико год у зениту свог пева припадао стражиловском луку нашег песништва, као тихи хор у позадини, његов пој прати пој врлетних српских певача на челу са Филипом Вишњићем који је у невиду своме пронашао незалазно сунце поезије."
Лауреату ће награда бити уручена на овогодишњим „Вишњићевим данима“, 17. септембра, у Вишњићеву.
Ђорђе Нешић je рођен 1957. у Бијелом Брду код Осијека. Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду, на Одсеку југословенска књижевност и српскохрватски језик.
Објавио је неколико збирки песама: “Црв сумње у јабуци раздора”, “Сурогати”, “Чекајући Створитеља”, “Харонов чамац”, “Прозор кроз који Дунав тече”, “Граница”, “Боље је бити у мањини”, “Полог”, “Сунце и лед”, “Рани радови”.
Написао је и завичајни речник “Лук и вода”, “Први циклус” монографију поводом 10 година рада КНЦ-а "Милутин Миланковић" у Даљу, те “Окапнице” записе, есеје и критике.
Добитник је и бројних награда: “Бранкова награда”, “Лаза Костић”, “Сава Мркаљ”, “Повеља Заједничког већа општина Вуковар”, “Жичка хрисовуља”, Повеља “Венац слободе”, “Венац Лазе Костића”, “Змајева награда”, “Петровдански вијенац”, “Плакета Никола Тесла Српског народног вијећа Загреб”, “Дисова награда”, “Видовданска повеља”, “Скендер Куленовић – Књижевни вијенац Козаре”...
Члан је Одбора САНУ за динамику климатског система Земље и дело Милутина Миланковића, а као управник КНЦ организовао је неколико научних манифестација посвећених Миланковићу, Јакову Игњатовићу, Ђорђу Оцићу, Милану Кашанину...
Живи и ради у Бијелом Брду и у Сомбору.