Датум: .

ИСТОРИЈСКА ЗБИВАЊА У ШИДСКОЈ ОПШТИНИ

ИСТОРИЈСКА ЗБИВАЊА У ШИДСКОЈ ОПШТИНИ

Кроз Срем су прошли многи народи и њихове војске. Некима је ово била станица у којој су се кратко задржавали пред походе у освајању нових крајева, а некима крајњи циљ. Келти, Хуни, Авари, Франци, Бугари и Византинци. У средњем веку, пре провале Турака, у Срему су се учврстили Мађари. Из тога времена има већ и записа о појединим местима.

Адашевци се према записима први пут помињу 1584. године, Бачинци 1376, Стара Бингула 1448, Беркасово 1482. године, као град српских деспота у Срему. Вашица је први пут забележена 1430. године, Вишњићево 1275, Гибарац 1370, Кукујевци 1275. године. Моровић је према записима постојао још у средњем веку као утврђење и варош. Први пут се помиње као утврђење 1378. Ердевик је први пут забележен 1351. године. Привина Глава - насеље настало уз манастир, који је према једном манастирском запису подигао племић Приба, помиње се још у XII веку. О Илинцима, Моловину и Шиду постоји запис из 1733. године, док је Сот наше најстарије насеље, поменуто још 1229. године.

После битке на Косову отпочели су турски пљачкашки походи на север. На удару се нашла и данашња територија општине Шид, где се тада налазило врло важно место и тврђава Моровић. Поседи моровићког властелинства били су међу првима на удару Турака. У борби против њих нарочито се истицао Иван Моровић, бан вуковарске и сремске жупаније и мачвански бан, који наноси пораз турској војсци, код Манђелоса 1391. године. После пада Моровића, Турци су заузели цео овај крај и у тврђаву сместили сталну војничку посаду. Турски путописац Евлија Челебија, током XVII века, два пута је путовао Сремом и са овог терена је подробно описао једно насеље -Товарник. После Карловачког мира 1699. године, нека од ових места су била укључена у Војну границу, међу којима Шид и Беркасово.

ИСТОРИЈСКА ЗБИВАЊА У ШИДСКОЈ ОПШТИНИ

Први писани подаци о Шиду говоре да је у њему 1733. године живело 113 породица и да је заједно са Беркасовом потпадао у подунавску границу, са седиштем у Петроварадину. Средином XVIII века дошло је до разграничења између Сремске жупаније и Војне границе, а Шид и Беркасово, са још неколико места у ближој околини, нису стављени ни под војнограничарску, ни под спахијску управу, него су додељени Дворској комори у Бечу.

Становници Шида разрешени су војне обавезе и проглашени подложницима коморске управе. Више од половине становника Шида одлучили су да се преселе на подручје Војне границе. Касније се показало да Шид и околина имају бољи положај од оних места која су потпала под Војну границу и спахилуке. Поред тога, земљиште на коме су се налазили Шид и остала коморска села било је много плодније, па се у овим местима, а нарочито у Шиду, почео повећавати број становника, нарочито занатлија. Према једном попису из друге половине XVIII века, у Шиду је било опанчара, ћурчија, абаџија, колара, сарача, чизмара и ковача.

На овом терену почињу да се јављају и трговци, па Шид постаје и значајно трговачко место. Шидске занатлије продају своје производе чак и на вашару у Лајпцигу, тада једном од најчувенијих у Европи. Због наглог развитка Шида и интереса дворске коморе, предложено је царици Марији Терезији да Шид прогласи коморским градом, да добије статус трговишта и привилегију за слободно одржавање вашара. Марија Терезија је 1773. године потврдила привилегију да Шид носи име града и да се у њему могу одржавати вашари.

После протеривања Турака из ових крајева око 1718. године, почела су нагло да јачају и села у околини Шида, досељавањем бројног становништва из јужних крајева.

ИСТОРИЈСКА ЗБИВАЊА У ШИДСКОЈ ОПШТИНИ

Године 1772. Шиђани су почели да прикупљају прилоге за подизање српске православне цркве. У доба коморске управе и наглог развоја занатства и трговине, у Шид и његову околину почињу да се насељавају занатлије, Немци и Хрвати. Пошто се Шид у том периоду економски уздигао, а био је ван спахијске и граничарске управе, за њега почињу да се интересују појединци, који су имали утицаја на бечком двору, тражећи да им се додели као феудални посед. У Бечу је под њиховим притиском, 1777. године, донета одлука да се коморска села Чалма, Кукујевци, Баноштор, Черевић и Нештин доделе спахијама, а Шид и Беркасово унијатској бискупији у Крижевцима и то као феудални посед под називом „Шидско властелинство". На тај начин обавезе Шиђана су порасле и због тога они кроз читав XIX век пружају сталан организован отпор.

Марија Терезија је у Шиду подигла унијатски манастир с циљем да Србе из ових крајева преведе на унију, али је ова акција доживела неуспех, па Беч почиње да досељава унијатске Русине из Руског Крстура и Куцуре. Прве русинске породице доселиле су се у Шид 1803. године. Крајем XIX века почиње досељавање Словака из Пивница и Гложана.
У исто време у ове крајеве продире социјалистичка мисао. Ситни сељаци и пољопривредни радници први су прихватили ове идеје. Покушај Шиђана и сељака из околних места да прославе 1. мај 1895. године безобзирно су угушиле аустроугарске власти, које су ухапсиле 500 сељака.


Др Душан Вулетић