Не би нас требало чудити што се једна од значајнијих књижевних револуција у области фантастике одиграла у књижевности за децу. Како дечји ум представља неомеђиво поље за истраживање свесног и несвесног, фантастика у књижевности за децу у погодном моменту доживела је експанзионо превирање које је изродило потпуно другачије видове домаштавања. Алиса је малене читаоце повела у земљу чуда, а у њој, рачвали су се небројени, нови путеви... Потом је Луис Керол повео Алису у свет огледала, а животиње у функцији дефлексивних аниматора – црно и бело маче, послужили су место кључа за отварање чаробних врата.

"... У следећем часу, Алиса је прошла кроз стакло и с лакоћом ускочила у собу у Огледалу... Ала ће то бити забавно када ме буду гледали кроз Огледало, а не буду могли до мене! ... Ено Бијелог Краља и Бијеле Краљице, сједе на лопатици за угаљ – а ево и два топа, шетају испод руке – не бих рекла да ме чују... и безмало сам сигурна да ме не виде..."

Алиса постала је озбиљнија губећи урођену наивност у појединим случајевима и замењујући дефлексивне аниматоре – огледало и друго оруђе за домаштавање.

Богата игра духа на једној и авантуризам и животно искуство у погледу на васцели свет и окружење на другој страни нагнали су малу Алису спремну да изведе могуће и оствари немогуће водећи гледаоце заједно са својим јунацима кроз чаробан свет иза огледала. Чаробни свет је складан, проткан благим хумором, обиљем трагичних сцена и исказа и упркос њима, оптимизмом и вером у бољу будућност.