Тамбурашки оркестар кроз време
Прво нотално свирање у Шиду везује се за два имена. Oко 1850. године, помиње се Спасоје Томић а одмах после њега, на простору Шида овом темом бавио се Мита Орешковић. Спасоје Томић писао је напеве црпећи инспирацију из народне културне баштине тако да је написао доста дела. Такође је написао „Ћирилични приручник за нотално свирање на тамбури“ објављен у Сремској Митровици половином деветнаестог века. Мита Орешковић наставио је његовим стопама утемељења тамбурашке музике, али је његов рад прекинут трагичним страдањем 1942. године у Сремској Митровици. Стигла га је нажалост судбина многих тадашњих истакнутих уметника и интелектуалаца тога доба.
Од тада па све до почетка осамдесетих година на простору Шида и у ближој околини егзистирају мали тамбурашки састави састављени од приучених свирача, тамбураша међу којима није било значајнијих имена познатих у литератури. Ти састави углавном су забављали народ на разним весељима као што су свадбе, игранке и сличне свечаности које су постојале у то доба. Почетак осамдесетих може се означити као нови почетак и препород тамбурашке музике у Шиду, када се за ову тему подржан групом ентузијаста заинтересовао професор музике Драгослав Крсмановић и окренуо нову страницу у историји тамбурашке музике у Шиду.
Рад је почео као секција у тадашњем Дому омладине „Иво Лола – Рибар“, како се тада звао. Испочетка је то била група ентузијаста и сналазили су се за инструменте које су сакупили од људи из окружења. Врло брзо, Дому омладине купљена је читава гарнитура нових инструмената од тада популарног и данас још увек познатог мајстора Кос Славкa и Жељкa из Питомаче (данашња Хрватска). Ти инструменти били су понос тога времена, јер је исти сет користио нпр. тамбурашки оркестар РТВ Сарајева, који их користи и дан данас, Јаника Балаж свирао је на приму из Питомаче као и многи тадашњи тамбураши, укључујући и велики део тамбураша Великог тамбурашког оркестра РТВ Нови Сад. Исти инструменти задржани су до данас и на њима су своје прве тонове научили многи тамбураши из Шида. Како је набављено 20 тамбура (5 примова, 7 „А“ баспримова, 2 „Е“ басприма, 2 контре, 2 тамбурашка чела и два баса), створили су се услови да се оформи велики тамбурашки оркестар.
Пошто није постојао довољан број тамбураша, професор Драган Крсмановић оформио је испрва школу тамбуре од деце из нижих разреда основне школе и почео да их учи прве кораке у тамбурашком музицирању. Како су полазници напредовали, временом као логичан след околности, настао је први пионирски тамбурашки оркестар у Шиду и бројао је преко 20 чланова. Како су тамбураши стасавали и одрастали, тако је пионирски оркестар прерастао у омладински, а касније у велики тамбурашки оркестар. Паралелно су примана у континуитету нова талентована деца тако да је из школе тамбуре израстао нови пионирски оркестар. Из школе тамбуре попуњавао се пионирски, а из пионирског се попуњавао велики тамбурашки оркестар.
Тамбурашки оркестри, пионирски и велики, освајали су многе награде, изводили своју музику како широм земље тако и у иностранству. Још као пионирски оркестар, наступили су 1987. на тада највећем тамбурашком фестивалу тадашњ СФРЈ – „Фестивалу тамбурашке глазбе Југославије“, чувени „ФТГЈ“ како су га тада популарно звали и где је наступао тадашњи крем тамбурашке музике и био је престиж тамо наступити. У најави пред рат било је снимање ЛП винил плоче, тада носача звука који је представљао појам али је нажалост рат омео ту идеју. Из тог врамена остало је записано неколико студијских и живих снимака на ЦД-има од којих постоји и запис концерта на коме је гост био Велики Звонко Богдан уз пратњу Великог тамбурашког оркестра из Шида.
Одласком у пензију професора Драгана Крсмановића, на његово место долази Бојан Тренкић. Он га је наследио, али после извесног времена напушта Шид и одлази у Нови Сад где је нашао своје место у познатом ансамблу „Зоруле“. Тада поново један известан период настаје „вакуум“ и замире тамбурашко музицирање у Шиду. Школу тамбуре почиње да води Растислав Микуш, а за диригента дечијег оркестра позвана је професорка Зорица Опачић из Сремске Митровице. То је био трећи нови почетак тамбурашког ноталног музицирања у Шиду. Данас школу тамбуре и дечији тамбурашки оркестар води Растислав Микуш, а Велики тамбурашки оркестар води Јован Травица.