- Број прегледа чланака
- 2772266
Презиме је узео по мајци Вишњи с којом је рано изгубивши оца, живео у подрињском селу Међаши (Зворничка нахија). У детињству је ослепео од богиња. Када му је било двадесет година Турци су му убили четворицу стричева, а убрзо је и мати умрла, па се отиснуо на велика путовања по балканским земљама, од Бањалуке до Смедерева, од Скадра до Темишвара. Издржавао се прошњом певајући уз гусле.
Опширније: ФИЛИП ВИШЊИЋ (1767- 1834), народни песник, гуслар
Поводом манифестације „Вишњићеви дани“ који ће се одржати од 16.09 до 20.09.2021. године, Културно образовни центар расписује
Позивамо све наше суграђане, установе, јавна и приватна предузећа, да дају свој предлог за поједница који се посебно истиче у свом раду из области културе, и који је својим радом обогатио културни живот наше општине.
Опширније: ЈАВНИ КОНКУРС ЗА ДОДЕЛУ ВИШЊИЋЕВЕ НАГРАДЕ
Садржај:
Филм прати причу о Хаџи Трифуну (Драган Бјелогрлић), угледном српском трговцу, који покушава да очува мир са турским властима, али и одржи свој углед и утицај у Врању, важној турској варошици у близини границе са ослобођеном Србијом. Док Трифун припрема два сина да га наследе на позицији вође међу српским народом, муке му стварају не само моћни турски бегови него и сама његова породица.
Један од највећих српских и југословенских сликара XX века, Сава Шумановић, оставио је опус од око 1400 дела. О десетогодишњици сликаревог убиства, крајем 1952, благодарећи поклону мајке Персиде, отворена је у једној породичној кући, (бившем Среском суду), његова галерија са 417 дела, а у другој, (бивши стан и атеље) његов меморијални музеј. У том опусу, у оквиру стилских и духовних осцилација између „напретка" и „повратка" друге, треће и четврте деценије, разазнаје се неколико поетика које се донекле поклапају са местима Шумановићевог боравка и рада - Загребом, Паризом и Шидом.
Опширније: САВА ШУМАНОВИЋ