- Број прегледа чланака
- 2645840
Садржај:
Филм прати причу о Хаџи Трифуну (Драган Бјелогрлић), угледном српском трговцу, који покушава да очува мир са турским властима, али и одржи свој углед и утицај у Врању, важној турској варошици у близини границе са ослобођеном Србијом. Док Трифун припрема два сина да га наследе на позицији вође међу српским народом, муке му стварају не само моћни турски бегови него и сама његова породица.
Један од највећих српских и југословенских сликара XX века, Сава Шумановић, оставио је опус од око 1400 дела. О десетогодишњици сликаревог убиства, крајем 1952, благодарећи поклону мајке Персиде, отворена је у једној породичној кући, (бившем Среском суду), његова галерија са 417 дела, а у другој, (бивши стан и атеље) његов меморијални музеј. У том опусу, у оквиру стилских и духовних осцилација између „напретка" и „повратка" друге, треће и четврте деценије, разазнаје се неколико поетика које се донекле поклапају са местима Шумановићевог боравка и рада - Загребом, Паризом и Шидом.
Опширније: САВА ШУМАНОВИЋ
Кроз Срем су прошли многи народи и њихове војске. Некима је ово била станица у којој су се кратко задржавали пред походе у освајању нових крајева, а некима крајњи циљ. Келти, Хуни, Авари, Франци, Бугари и Византинци. У средњем веку, пре провале Турака, у Срему су се учврстили Мађари. Из тога времена има већ и записа о појединим местима.
Опширније: ИСТОРИЈСКА ЗБИВАЊА У ШИДСКОЈ ОПШТИНИ
Многи не знају да Шидина извире код села Љуба и њен извор мештани зову »Ћоравац«. Предање каже да онај ко се напије воде с извора, више никада неће напустити Љубу. Од извора, до ушћа у Босут код села Вишњићево, Шидина има ток дуг око 40 километара. Некад богата чистом водом и снагом, која је могла да покреће воденичне точкове, била је понос грађана који су је, из милоште, прозвали својом реком.
Опширније: ВОДЕНИЦЕ НА ШИДИНИ
Шид се спомиње тек почетком 18. века. Године 1733. имао је 113 домова са 506 душа и спадао је у Војну границу. Када је средином 18. века реорганизована Војна граница, Шид је потпао под Дворску комору у Бечу и тај статус је погодовао његовом развоју. Исте године добија од Марије Терезије ранг града и право да одржава вашаре, али већ 1777. године извршена је нова реорганизација у којој су околна коморска села додељена спахијама, а Шид, са суседним Беркасовом, Унијатској бискупији у Крижевцима, као шидско властелинство, али је административно спадао под Жупанију. Шид је требало да постане центар за поунијаћење Срба у Срему, но акција је доживела неуспех. У првој половини 19. века место се брзо развијало, било је много занатлија и трговаца.
Опширније: АПОТЕКАРСТВО У ШИДУ