Main menu

ИКОНОСТАС ЦРКВЕ СВЕТОГ НИКОЛЕ У ЕРДЕВИКУ

ИКОНОСТАС ЦРКВЕ СВЕТОГ НИКОЛЕ У ЕРДЕВИКУ

Данашњи Ердевик спомиње се као ново село крајем XVII века (1698). Већ 1702. године, у Ердевику је било 100 кућа. Почетком четврте деценије XVIII века у Ердевику је постојала црква од плетера, покривена шиндром и сводом од дасака. Године 1794. црквена општина у Ердевику известила је Митрополију да је склона паду и да намерава да изгради нову, те шаље план, предрачун и уговор са зидарем. Према Мати Косовцу, данашња црква у Ердевику саграђена је 1804. године. Овај податак се односи на изградњу комплетне цркве са звоником. Црква је обновљена већ 1832. године, а потом 1861. године.

Опширније: ИКОНОСТАС ЦРКВЕ СВЕТОГ НИКОЛЕ У ЕРДЕВИКУ

БИНГУЛА

Село Бингула се помиње у мађарским и записима католичке цркве још 1445. године. Било је посед утврђеног каштела у Рачи, насељено католичким становништвом. Према верској административној управи, припадала је моровићком архиђаконату, са седиштем бискупије у Печују. У XVIII веку Бингула се помиње као српско насеље, а на Смичикпасовој карти Срема уписана је 1730. године.

БИНГУЛА

Бингулу су заузели Турци 1526. године, у време похода султана Сулејмана II Величанственог на Беч. Овим делом Срема они су владали до 1688. године.

Опширније: БИНГУЛА

ИСТОРИЈА СОТА

Сот је једно од 19 места шидске општине, смештено на југозападним обронцима Фрушке горе. Село Сот никада није било у центру неких историјских збивања, нити су се на његовим територијама одигравале судбоносне битке, али његових 700 година постојања, успона и падова, промена господара и политичких система, мука и недаћа, насељавања и расељавања становништва и свега другог што се кроз векове мењало, а Сот опстајао, заслужује наше дивљење и поштовање.

Прва топографска карта Сота из 1763. године

Први трагови насеља на простору атара Сота нађени су на потесу Градина, километар јужно од данашњег насеља. Захваљујући археолошком материјалу, нађеном на овом налазишту, утврђено је да је постојало насеље из каменог и бакарног доба. Научним методама је утврђено да налазиште датира на овом простору од 3.600 до 3.000 година пре нове ере. Пронађени су разна камена оруђа и оружја, керамички делови посуда грубе фактуре, ломљени и глачани камени предмети. Међу налазима се истиче шољица тамне боје украшена канелурама и са тракастом ручком која надвисује руб.

Опширније: ИСТОРИЈА СОТА

ПОЕМА СВЕТЛОСТИ И СЕНКИ

Композиција „Пијани брод"

По драми свога живота и рада као и по свом трагичном крају, Сава Шумановић представља издвојено место у нашој савременој уметности. Он је припадао оној генерацији наших сликара која се појавила одмах после Првог светског рата, генерацији која је из вртлога најопречнијих схватања, из оног бучног рата свију против свих, какав је у то време владао у западној, на првом месту паришкој уметности, који је повукао и нас у свој ковитлац, зачела један нови лик сликарства, разноврсност, бујан и занимљив далеко богатији но икад раније и први пут истински савремен у односу на европско време.

Опширније: ПОЕМА СВЕТЛОСТИ И СЕНКИ

ШИДСКЕ КУПАЧИЦЕ

ШИДСКЕ КУПАЧИЦЕ

С почетком четврте деценије прошлог века почиње Шумановићева изолација. Повукавши се на село, он је прекинуо сваки контакт с прошлошћу, уколико су ту прошлост сачињавали људи. Тај прекид је био одлучан за место његове уметности у културном животу земље; барем онога часа. У том смислу одиграо је прилично незахвалну улогу: тај прекид деловао је на друштвену смрт уметника. Након 1931. године, пуних двадесет година, у оној безумној свакодневној трци, име овог сликара било је заборављено. Једино је изложба 1939. у Београду била доказ да је сликар још жив. Није била довољна афирмација до 1930. године. Сваки сликар који лично, и то на лицу места, није учествовао у вазда актуелној конкуренцији, био је брисан из списка постојећих. То се десило и Шумановићу. Ни његова бурна конструктивистичка прошлост, ни популарност у времену „Прољетног салона", ни слава париских критика, нису одолели тихој борби свакидашњице. Тако брзо није ваљда био заборављен ни један уметник у нашој прошлости, а опет тако много времена није било потребно ни једном до поновне рехабилитације. Упркос огромном опусу каквим се једва ко може похвалити и упркос несумњивим квалитетама тога опуса, процес његове рехабилитације спор је до мучности.

Опширније: ШИДСКЕ КУПАЧИЦЕ

Посетиоци

Број прегледа чланака
2645769